MENI

MENI

Spomenik Sloboda: Umetnost u revoluciji i simbol pobede

Već 70 godina na jednoj od najviših tačaka Fruške gore nalazi se spomenik Sloboda, impozantno delo vajara Sretena Stojanovića koje privlači poglede svih posetilaca prvog Nacionalnog parka u Srbiji.

📌 Fruška gora

Spomenik je smešten na Iriškom vencu, udaljenom dvadesetak kilometara od Novog Sada. Sastoji se od visokog obeliska na čijem vrhu je žena koja simbolizuje Slobodu, dok su na postolju u dnu obeliska skulpture grupe partizana, kao i reljefi kojima je ispisana istorija sremskih partizana. Ovaj spomenik podignut je 1951. godine u čast palih boraca i predstavlja simbol Narodnooslobodilačke borbe naroda Vojvodine.

Lokacija spomenika nije slučajno izabrana – u ovim krajevima je 1941. godine oformljena prva gerilska formacija u okupiranom Sremu – Fruškogorski partizanski odred, a Fruška gora je tokom Drugog svetskog rata bila najveće stecište partizana.

Autor spomenika Sloboda Sreten Stojanović poznat je po delima iz perioda posle Drugog svetskog rata, urađenim u duhu socijalističkog realizma. Njegov brat je bio dr Mladen Stojanović, jedan od bliskih saradnika Josipa Broza Tita i narodni heroj koji je nastradao u narodnooslobodilačkoj borbi 1942. godine.

– Najteže je biti svoj. Naša revolucija je bila originalna, pa i naša umetnost mora to biti. To mnoge zbunjuje. Lakše je ugledati se, podražavati, lakše je raditi po utvrđenim pravilima i šablonima. Mi moramo tražiti svoj karakter, karakter naše zemlje i naših ljudi. Ničeg slatkog, ničeg afektiranog i lažnog, ništa tuđe, ništa banalno, ništa drečavo. Naš čovek je grub i sirov, ali plemenit. I on razume umetnost. Samo, jednostavnost u prvom redu. I ko od nas bude najviše svoj i unese najviše toga našeg, daće i najveći prilog revoluciji. I umetnosti! – rekao je Sreten Stojanović u razgovoru za zagrebački list Borba 1952, godinu dana nakon otkrivanja spomenika Sloboda, koji je 1969. posetio i Tito.

Na Fruškoj gori, kao i u Novom Sadu i okolini, mnoštvo je spomenika podignutih u znak sećanja na antifašističku borbu. Deveti maj, Dan pobede nad fašizmom, važan je datum za ovaj grad, koliko i Dan Evrope, praznik koji se obeležava istog dana. Pre svega, jer u srži oba ova praznika slave vrednosti koje su usađene u temelje našeg grada – toleranciju, multikulturalnost i jedinstvo.

Pogledajte fotografije spomenika Sloboda u galeriji:


Foto: Jelena Ivanović