MENI

MENI

Grafička zadruga: Nova oaza za mlade umetnike gradi nove mostove

Mladost, entuzijazam i talenat su ono što izdvaja novoosnovanu Grafičku zadrugu, koja se prošle godine pojavila na alternativnoj novosadskoj sceni, a već uveliko planira buduće projekte kojima će nam približiti grafiku kao umetnost, ali i pružiti toliko željeni prostor za rad mladim umetnicima iz ove oblasti. Kao jedan od naslednika utopijske ideje dobro nam poznatog Led arta, odnosno Šok zadruge, ova mlada grupa umetnika ima nameru da u svoje aktivnosti uključi širu novosadsku publiku, verujući da upravo kroz zajedništvo i otvoreni dijalog, davanje umesto uzimanja i pomaganje umesto konkurencije, ova ideja može biti sprovedena u delo.

Grafičku zadrugu smo posetili u njihovom adaptiranom prostoru na Telepu, gde smo popričali sa Lidijom Krnjajić i Konstantinosom Petrovićem i uverili se da su za velike promene najpre potrebni mali koraci, ali i mnogo volje. U društvu u kojem se, kako kažu, izgubio pojam socijalizacije, osnivanje ovakve grupe je pravi pokazatelj da umetnost uvek pronalazi svoj put, ali i da zaista može da promeni svet.

Grafička zadruga nastala je prošle godine, a svoju grupu opisujete kao radionicu, zajednicu, ideju – dakle, spaja vas više od umetnosti kojom se bavite. Kako je došlo do osnivanja grupe, šta je bio vaš pokretač u tom smislu, naročito kada uzmemo u obzir i period kada ste osnovani, a to je u vreme globalne pandemijske krize u kojoj je kulturni život potisnut?
– Grafička zadruga je kao kolektiv na neki način prirodni nastavak funkcionisanja grupe ljudi koja je primarno bila okupljena oko Multimedijalnog Centra Led Art/Šok zadruge, a čiji je fokus interesovanja grafička disciplina. S obzirom na probleme koji su dugi niz godina bili prisutni na sceni, poput nepostojanja adekvatnog prostora za rad u grafičkoj disciplini, ova ideja formiranja kolektiva koji je primarno usmeren na grafiku se krajnje prirodno desila. Namera nam je da kroz razne radionice i projekte uključimo što više publike u sam proces nastajanja grafičkih listova i upoznamo ih sa istim. Pandemija je bila samo jedna u nizu prepreka koju smo morali da prevaziđemo, ali koja nas je i dodatno motivisala da ne odustanemo od ideje osnivanja kolektiva i radionice.

Kao poslednji projekat Led arta, verujete u utopiju i ideju o umetnosti koja će spasiti svet. Ako je osnivanje Grafičke zadruge prvi korak ka tome, koje su to konkretnije aktivnosti kojima ste za ovo kratko vreme uspeli da se približite toj ideji? U kojoj meri su do sada mladi umetnici bili zainteresovani da se priključe vašoj misiji?
– Živimo u svetu cinizma, proračunatosti i atomizacije društva, gde se sama ideja i pojam društvenosti gube. Postojanje kolektiva kojem pojedinci daju svoje vreme i resurse, pomažući drugima, stvarajući prostor društvenosti i otvorenog dijalioga, zvuči kao utopija, i možda jeste utopija, ali to je ono u šta mi verujemo. Interesovanje postoji, što nas izuzetno raduje i pokazuje da zaista postoji potreba za ovakvom vrstom kolektivnog rada, organizacije i prostora.

Uzimajući u obzir dugu tradiciju koju Led art, odnosno Šok zadruga ima na alternativnoj sceni, šta je novo što Grafička zadruga donosi novosadskoj i široj publici?
– Pored tradicije i vrednosti koju baštinimo od Led Arta, Grafička zadruga ima za cilj da prevashodno bude radni prostor, pre nego izlagački, a to je ono što je nedostajalo ne samo alternativnoj, nego i savremenoj umetničkoj sceni u Novom Sadu. Ono što je takođe bitno i zanimljivo navesti, jeste lokacija same Zadruge koja je na Telepu, pa samim tim obuhvata veći broj gradske populacije. Izmeštanjem iz samog centra grada, prostor Grafičke zadruge doprinosi decentralizaciji umetničke prakse i njenih principa. Verujemo da je jedan od najvećih doprinosa Multimedijalnog Centra Led Art/Šok zadruge, upravo ideja kolektivnog rada, međutim kroz razgovore i praksu, dolazimo do zaključka da postoji preka potreba za osnivanjem novih kolektiva, koji će se fokusirati na specifične discipline, čime se proširuje i ojačava umetnička scena Novog Sada. Grafička zadruga to i ostvaruje.

Po čemu se grafika razlikuje od drugih umetnosti, ako izuzmemo sam proces izrade, odnosno šta je to zbog čega je baš grafika vaš poziv? Da li smatrate da grafika ima manji ili veći komercijalni potencijal od drugih likovnih izraza?
– Grafika kao umetnička disciplina jeste jedinstvena, ne samo zbog procesa izrade, nego i zbog toga što je grafika umetnost multioriginala – prilikom stvaranja jednog tiraža, umetnik sa grafičke matrice reprodukuje više otisaka, koji iako naizgled deluju isto, svaki poseduje kvalitet originala. Grafika ne mora nužno biti komercijalna samim tim što poseduje mogućnost umnožavanja. Izbor je na umetniku, koji može da se odluči za komercijalniji pristup grafičkim tehnikama, ili da ostane u domenu kreiranja umetničkog dela. Grafička disciplina je naš poziv upravo zbog šarenog dijapazona mogućnosti koje pruža. Takođe usled rapidne ekspanzije digitalne umetnosti i tehnologija, grafika kao umetnička disciplina se fokusira na manuelni rad i od svojih prapočetaka zahteva rad u grupi i u zajedničkom prostoru, i kao takva osnažuje ideju kolektiva i podstiče razmenu ideja, znanja i stavova.

Jedan od razloga zbog kojih je Grafička zadruga osnovana krije se i u nedostatku prostora za rad. Šta sve stoji na putu mladim umetnicima danas kada je njihova afirmacija u pitanju?
– Osim nepostojanja adekvatnih prostora za rad i stvaranje, neki od osnovnih problema su i nepostojanje tržišta i tržišnih politika, manjak izlagačkog prostora, časopisa koji se bave kulturom, nedovoljno definisana pravila i potrebe za umeticima nakon završenih umetničkih studija, promovisanje kiča i spektakla u društvu u kome savremena umetnost ne nalazi svoje mesto, već samo brzi i jeftini proizvodi koji se masovno mogu konzumirati. To su neki od mnogih faktora koji utiču na razvoj i afirmaciju mladih umetnika u Srbiji.

U pripremi je vaš projekat koji će početi s realizacijom ove godine, pod nazivom Novi mostovi. Radi se o performansu koji se zasniva na štampanju grafika, sa temom nepostojećih i novih novosadskih mostova, a posebno je zanimljivo što će grafike biti potopljene u Dunav, dobiti novu formu i onda biti deljene publici. Šta nam poručuje Grafička zadruga ovim neobičnim procesom?
– Život je proces. Umetnost je proces. Performans koji ćemo izvesti se zasniva na toj ideji. Ključni element samog procesa je reka Dunav, na koji ne možemo da utičemo. Ono što možemo da uradimo, jeste da sagradimo mostove i da se nadamo da ih ništa neće odneti.

Novi Sad je nosilac titule Evropske prestonice kulture sledeće, 2022. godine, a pripreme traju nekoliko godina unazad. U kojoj meri je ova titula važna za alternativnu i vaninstitucionalnu scenu i da li ste do sada primetili neke pomake u tom smislu?
– Pripreme su još uvek u toku, glavni ishodi su planirani za 2022. godinu, ali stvarni rezultati mogu se očekivati tek nekoliko godina nakon svih događaja realizovanih u okviru Evropske prestonice kulture. Ostajemo optimistični i nadamo se što boljim rezultatima i podršci alternativnoj i vaninstitucionalnoj sceni.

Kako ste naveli, Grafička zadruga je tu da se stvara, takođe je i otvorena i participativna, a da li u vašim idejama mogu da učestvuju i amateri i naprosto, ljubitelji grafike?
– Apsolutno. Amateri i ljubitelji grafike moći će da učestvuju i uče o grafičkim tehnikama, uz našu stručnu pomoć, kroz neformalne razgovore i organizovane radionice. Cilj nam je da osim kroz samu grafiku, građane uključimo i na druge načine, kroz brojne buduće projekte.

Razgovarala: Leona Pap
Foto: Uroš Dožić