MENI

MENI

Andrijana Pantić: Budućnost flaute

Mlada flautistkinja Andrijana Pantić osvojila nas je najpre talentom, a onda i lepotom i spontanošću. Čeka je mnogo obaveza na Akademiji umetnosti čija je studentkinja, ali i na projektima kao što je predstojeći Projekat 22 kojim Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” i NEO neklasični festival klasične muzike najavljuju godinu titule, koju će naš grad s ponosom nositi 2022. godine.

U nedelju, 13. juna, Andrijana će u Svilari nastupiti sa još jednim solistom Petrom Popovićem i proslavljenom Kameratom Novi Sad i tom prilikom pokazati zašto važi za jednu od naših najtalentovanijih mladih muzičarki. Dobitnica je brojnih nagrada na nacionalnim takmičenjima, ali i sklona eksperimentisanju sa različitim muzičkim žanrovima. Razgovor sa Andrijanom naveo nas je da sasvim izvesno posetimo njen predstojeći koncert u Svilari, ali i potvrdio da se radi o velikoj nadi naše klasične muzike.

Potičeš iz muzičke porodice, pa ne čudi tvoje opredeljenje za bavljenje muzikom, a zašto baš flauta? Šta je ono što je izdvaja od drugih instrumenata kada su u pitanju tehničke stvari i samo izvođenje?
– Oduvek sam bila privučena duvačkim instrumentima. Kada sam prvi put čula flautu uživo, osetila sam da je to instrument za mene. Bila sam očarana zvukom koji proizvodi i samim izgledom instrumenta.

Poslednje takmičenje na kom si učestvovala (Tahir Kulenović u Valjevu) održano je u onlajn formatu, a od 108 učesnika, ti si sveukupni laureat. Osim velikog uspeha koji si ostvarila, da li je ovo takmičenje bilo izazovnije zbog drugačije organizacije?
– Ne mogu da kažem da je bilo izazovnije, ali svakako jeste drugačije. Nije isti doživljaj kada se sluša snimak nastupa i kada se nastupa uživo. Mnoge stvari slušaoci ne mogu da dožive preko snimka.

Učestvovala si i u jednom zanimljvom aranžmanu i spotu za pesmu Zlatno i crno, sa MEŠAP kolektivom, a podržalo vas je Udruženje studenata Univerziteta u Novom Sadu, kroz svoj projekat Muzička šaNSa. Kako je bilo svirati popularne hitove u drugačijem aranžmanu i kakve su reakcije publike?
– Publika uvek voli da čuje ono što je novo i zanimljivo. Aranžman je pun iznenađenja s obzirom na to da obuhvata hitove različitih žanrova u neočekivanim kombinacijama. Prijalo mi je da sviram nešto drugačije i jako mi je drago što sam učestvovala u takvom sastavu.

Dobitnica si prve nagrade na takmičenju Anton Eberst, koju si izdvojila i kao svoju najdražu nagradu. Koliko ti znače ovakva priznanja za razvoj u karijeri? S obzirom na to da se baviš klasičnom muzikom, koji su to još pokazatelji da si uspešna u svojim nastupima, da li mladi obrazovani muzičari imaju dovoljno prostora da se iskažu na novosadskoj i drugim scenama ako izostavimo takmičenja?
– Svaka nagrada mi mnogo znači, ali mi je još bitnije iskustvo koje stičem osvajajući ih. Takmičenja su dobra platforma za promovisanje umetnika i upoznavanje drugih muzičara. Pored takmičenja, postoji i veliki broj koncerata na kojima mladi izvođači mogu da se iskažu.

Bliži se i tvoj nastup 13. juna u Svilari, nastupaš sa kolegom Petrom Popovićem na koncertu kojim NEO festival i Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” najavljuju program za godinu titule 2022. godine. Šta je na repertoaru ovog puta i da li će se ovaj koncert po nečemu izdvojiti od uobičajenih nastupa?
– Na repertoaru je kompozicija Refleksije za oktet flauta kompozitorke Ivane Govorčin, Koncert za flautu i gudački orkestar u e-mollu Saverija Merkadantea, Fantazija iz opere Karmen Žorža Bizea, koju je komponovao Fransoa Born i na kraju će se čuti premijerno izvođenje kompozicije Devana kompozitorke Smiljane Vlajić, za flautu i gudački orkestar.

Kako se spremaš za važna takmičenja, koliko vežbaš i šta je važno postići pred bitne nastupe, a da nije samo savršena tehnika? Da li se boriš sa tremom i drugim ometajućim faktorima?
– Pripreme počinju nekoliko nedelja ranije. Najvažnije je održati kontinuitet u vežbanju. Trema se obično pojavi neposredno pred nastup, ali čim izađem na scenu – nestane.

Iako bi se možda moglo očekivati da studenti muzike slušaju „ozbiljnu” muziku, da li je to zaista tako i šta ti slušaš u slobodno vreme? Koliko flauta dopušta eksperimentisanje sa drugim muzičkim žanrovima?
– Pretpostavljam da je mali broj onih koji slušaju isključivo „ozbiljnu” muziku. Slušam klasiku, ali se pored toga najviše pronalazim u rep i trep žanrovima. Flauta se može sresti u gotovo svim žanrovima – od klasične, preko džeza, pa do elektronske muzike.

Koncert u Svilari na kojem nastupaš 13. juna, predstaviće nam Visit Novi Sad, kao novu platformu za kulturu, gde na jednom mestu pronalazimo sve aktuelnosti iz sveta umetnosti i kulutre, istražujemo lokacije koje moramo posetiti, podsećamo se priča koje ne smemo zaboraviti, ali i upoznajemo nova lica Novog Sada. S tim u vezi, kako ti vidiš Novi Sad kao grad u kojem živiš i gde najradije provodiš slobodno vreme? Koja mesta bi preporučila nekom ko nije odavde?
– Novi Sad je predivan grad, pun pozitivne energije. Svako ko ga poseti ne može da pogreši ni ako samo prošeta centrom. Takođe, Petrovaradinska tvrđava je nezaobilazna destinacija, gde i ja provodim veći deo svog vremena.

Razgovarala: Leona Pap
Foto: Uroš Dožić