MENI

MENI

Susret različitosti: U čemu se ogleda novosadska multikulturalnost?

Danas u Novom Sadu živi 21 nacionalna zajednica. Na ulicama Srpske Atine možete čuti 17 jezika, od čega su četiri u službenoj upotrebi u gradu. Sve ovo je posledica specifičnog geografskog položaja grada, koji je svoj identitet gradio na migratornim kretanjima, i postao prepoznatljiv po svojoj multikulturalnosti i suživotu mnogobrojnih etničkih grupa.

Migracije su i izvor produktivnog umetničkog stvaralaštva, a smatra se i da se pozitivne posledice kretanja stanovništva najbolje vide baš u umetnosti. Upravo je to u fokusu programskog luka Seobe, kojim će Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture u godini titule promovisati vrednosti interkulturnog dijaloga, te pokazati kako su međusobna prožimanja u kulturi na ovim prostorima unapredile kvalitet života zajednice.

Gde se najbolje ogleda multikulturalnost u Novom Sadu opisala nam je koordinatorka programskog luka Seobe Marina Gabrović.

– Multikulturalnost Novog Sada je u tome što imamo priliku da čujemo različite jezike nacionalnih manjina i da nam to ne bude uopšte čudno. Ogleda se u bogatstvu arhitekture, između ostalog i verskih objekata. Kultura Novog Sada i kulturna ponuda Novog Sada bazirane su na multikulturalnosti, što je motiv kojim se vodila Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture u formiranju svojih projekata, odnosno programa za godinu titule.

Programski luk Seobe održaće se od 1. februara do 20. marta 2022. godine, a jedan od glavnih događaja biće Seoba duša, jedinstveni paviljon književnosti na kom će se spojiti vizuelna i izvođačka umetnost, sa ciljem da predstavi uticaj migracija na indivuduu. Izdvaja se i Karavan, gastronomsko putovanje Evropom kroz umetnost i ukuse. Očekuje nas još preko 300 događaja na kojima ćemo uživati u nastupima preko 100 umetnika iz 42 zemlje sveta. Među njima su jedan od najboljih umetničkih cirkusa Evrope Beta cirkus, zatim Barcelona Gipsy Orchestra, i zvezda savremenog plesa, japanska umetnica sa boravištem u Francuskoj, Kaori Ito.

U fokusu svih ovih programa su ne samo istorijske migracije koje su uticale na današnji kulturni identitet Novog Sada i Evrope, već i pitanje aktuelnih (e)migracija, odlaskom mladih ljudi iz zemlje, kao zajedničkijm problemom regiona, a sve to izraženo jezikom umetnosti – jezikom koji je razumljiv svima.

Foto: Jelena Ivanović