Darija Dragojlović: Nova mesta su nužna za mlade umetnike

Nedelja vizuelne umetnosti Kaleidoskopa kulture predstavila je novosadskoj publici neka nova lica gradske, ali i nacionalne i internacionalne umetničke scene. Jedna od mladih umetnica je i Kraljevčanka Darija Dragojlović, koja je nakon završenih studija Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu došla u Novi Sad. Na završnoj godini master studija smera slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Darija svoj rad usmerava na kolektivnu i ličnu problematiku kroz odnose čovek-društvo i čovek-životna sredina. Njena izložba, ujedno i master rad, Homogeno u nehomogenom i učešće u projektu SMIC nisu joj poslužili samo kao promocija sopstvenog dela, već i kao poziv prostorima kulture da budu otvoreniji za mlade umetnike.
Takođe, ona je urednica likovnog programa Šok zadruge, koja je naslednica umetničko-aktivističke grupe Led art osnovane 1993. godine sa ciljem da, kroz različite oblike umetnosti, ispolje i naglase postojeće društvene probleme.

U nedelji vizuelne umetnosti Kaleidoskopa kulture si imala izložbu Homogeno u nehomogenom, ali si učestvovala i u projektu SMIC. Šta za tebe znači učešće u ovakvim projektima koji Novi Sad čine Evropskom prestonicom kulture?

S obzirom na to da mi je ovo prvo učesće u projektima Evropske prestonice kulture, verujem da sam stekla iskustva oko organizacije i realizacije projekata, koji su imali zadatak da isprate ceo sadržaj Kaleidoskopa. Pošto sam se susrela sa nekonvencionalnim izlagačkim prostorima, bilo je izazovno uskladiti se sa novim objektima i prilagoditi ih sa svojom idejom. Pretežno mislim na prostor DDOR osiguranja, koji se u potpunosti transformisao u odnosu na standardni izgled objekta.

Kako je uloga urednice likovnog programa Šok zadruge uticalo na tvoje viđenje umetnosti kao medijuma aktivizma i obrunuto, aktivizma kao medijuma umetnosti?

Mislim da će taj uticaj biti sve vidljiviji nakon odredjenog vremena. Utisak koji sad mogu izdvojiti kod sebe je taj da biti deo Šok Zadruge, jeste biti uvek u pokretačkoj energiji za promene i za bolju scenu. Takođe, s obzirom na to da osnovne studije nisam pohađala u Novom Sadu, učešće u uređivanju programa Šok Zadruge, upoznalo me je sa lokalnim umetničkim praksama. Mislim da je svaki vid delanja u umetnosti koja se bazira na savremene tokove i problematike uvek u domenu aktivizma.

Uoči Kaleidoskopa kulture si rekla da novi prostori za kulturu imaju motivišući značaj za mlade umetnike. Na koji način su ti prostori podstakli tebe i tvoje stvaralaštvo?

Kada je u pitanju stvaralaštvo, mogla bih zaključiti da su ipak ideje prilagodjene mestu izvedbi, ali ne i impuls za novo stvaranje, shodno kratkom periodu koji je bio izdvojen za organizaciju. Podsticaj za stvaralaštvo zahvaljujući novim prostorima će, verujem, tek doći. Nova mesta su nužna, pogotovu za studente, te su samim tim i značajna. Pošto je izložba Homogeno u nehomogenom, koja je bila u sklopu nedelje vizuelne umetnosti u Farbici, ujedno moja master izložba, meni je prva zamisao pri apliciranju na konkurs za ovogodišnji Kaleidoskop kulture, bila ideja umrežavanja kulturnih stanica sa studentima, kako bi pri završetku odredjenih stepena studija, uvek imali mogućnost verifikacije svojih istraživanja na mestima gde publika cirkuliše. Jako je malo galerija u Novom Sadu koja izlaze u susret studentima. Sem Šok Zadruge i Galerije Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine, ostale galerije nisu po mom mišljenju, dovoljno transparentne da dopune svoj program delima mladih umetnika. Studente je potrebno animirati kako bi se kulturna scena grada razvijala, a ne ostala opustošena. Videćemo da li će nove kulturne stanice imati tendencije da rade na tom problemu.

Koji su tvoji omiljeni prostori ili delovi Novog Sada?

Ne bih mogla tačno izdvojiti nijednu lokaciju, jer se i celokupna situacija sa virusom pobunila protiv ideje o boravku u zatvorenim prostorima. Što se tiče delova grada, svakako volim da boravim u okolini reka i zelenila, kao i većina stanovništva.

Možeš li čitaocima preporučiti neki kulturni događaj, možda neki koji si i sama planirala da posetiš?

Koliko sam uspela da ispratim na društvenim mrežama, možda bih mogla izdvojiti izlozbu Edite Kadirić i Maje Rakočević Cvijanov HORMONOLOGY Talks and Recognitions koja traje do 1. novembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, i Muzej budućnosti, performans Šok Zadruge, takođe u sklopu Kaleidoskopa, koji je zbog vremenskih uslova odložen za 2. i 3. oktobar. Verujem da će publici biti zanimljivo, pošto je ideja da se pokrenu određene problematike, kojima možda i ne dajemo značaja koliko trebamo.

Foto: Lea Bodor, iz privatne arhive Darije Dragojlović