MENI

MENI

Kaleidoskop kulture: pogled unazad koračajući napred

Grad koji živi kulturu i grad u kojem kultura cveta. Tako su Novi Sad opisivali umetnici koji su učestvovali u četvrtom Kaleidoskopu kulture, koji je od 2. septembra, do 8. oktobra 2021, pokazao kako će kulturna scena ovog grada izgledati naredne godine kada ponese titulu Evropske prestonice kulture.

Kroz pet nedelja, ovaj celogodišnji projekat kulture zajedništva, predstavio je pet vrsta umetnosti: arhitekturu. izvođačku umetnost, književnost, vizuelnu, i primenjenu umetnost. Na ovaj način su umetnici, ustanove kulture, nevladine organizacije, Novosađani i posetioci događaja svi zajedno spojeni u jedinstvenu sliku kulturne raznovrsnosti Novog Sada.

Ako ste se prošetali gradom u toku ovih mesec dana, velika je šansa da ste prošli pored neke izložbe, performansa, predstave, koncerta, filmske projekcije, i mnoštva drugih dešavanja koja su Novi Sad stavili u centar evropske kulturne scene. Tim povodom, renomirani književnici, muzičari, likovni, arhitektonski, pozorišni umetnici, ali i neka nova lica u svetu kulture, su se osvrnuli na dešavanja kraja leta i početka jeseni, koje je Kaleidoskop ispratio i dočekao.

Nedelja izvođačke umetnosti

Nedelju izvođačke umetnosti, u kojoj je organizovan Međunarodni festival savremenog plesa Tanz Platz, Limenka teatar fest, kao i brojne radionice za decu i koncerti, je sigurno obeležio Korzo, tradicionalni koncert klasične muzike pod vedrim nebom. Izmestivši klasičnu muziku iz koncertnih sala, Stefan Milenković i Vojvođanski simfonijski orkestar sa dirigentom Aleksandrom Markovićem su približiti ovu vrstu umetnosti svim sugrađanima spektakularnim nastupom ispred zgrade Banovine na Bulevaru Mihajla Pupina gde je nekada bilo šetalište. Kako je svetski poznati violinista Stefan Milenković rekao, ovaj koncert je zaista poseban, kako za Novi Sad, tako i za njega:

– Svaki koncert je poseban iz nekog razloga. Da li je to zbog publike, da li je to zbog programa, da li je to zbog grada ili zemlje, perioda u kome se radi, ali ovaj koncept je zaista poseban. Pre svega što je ovaj seting, ovo okruženje netipično, i veličanstvena je kulisa samog grada.

Ovaj virtuoz je se posle tri decenije vratio u Srbiju, i to baš u Novi Sad. Kroz smeh kaže da mu je neobično da samo siđe iz stana i odsvira koncert, što je za nekog ko je nastupao pred papom Jovanom Pavlom II, Ronaldom Reganom, Mihaelom Gorbačevim, i ko je svirao sa velikim svetskim simfonijskim orkestrima, sasvim očekivano.

Stefan Milenković Kaleidoskop smatra za jako dobar primer kako obuhvatiti ceo grad i predstaviti ga svim građanima:

– Mislim da je to onako kako treba da bude, a to je da, kada se govori o kulturi, i kada se rade događaji, da to bude sveobuhvatno, da nije samo jedna vrsta umetnosti, da obuhvati grad, da angažuje grad, i da angažije prosto interes ljudi. Ja mislim da se to radi sa raznovrsnošću, sa raznolikošću ponude, odnosno tih događaja. To je jedan od veoma dobrih primera, ovaj festival. Samo ime Kaleidoskop znači upravo to, da je to jedan mozaik kulture koji predstavlja ceo grad – rekao je on.

Nedelja vizuelne umetnosti

Trg galerija se krajem septembra pretvorio u pravu oazu vizuelne umetrnosti. Projekat SMIC, koji je podstakao kritičko sagledavanje uloge tehnologije u nastajanju novih umetničkih praksi, i izložba Trajne vrednosti, koja je predstavila deo kolekcije DDOR-a od 395 radova, su pokazali da umetnosti nije mesto samo u muzejima i galerijama, već može biti predstavljena i na otvorenom, dostupna svima. Predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja Đorđo Ambrođo Markeđani, je u intervjuu za VisitNS Kaleidoskop opisao kao prepun stimulacija, za koje je potrebo mnogo koncentracije:

– Za osobu koja radi puno radno vreme, Kaleidoskop nudi možda čak i previše događaja, što je dobra stvar jer tako postajemo svesni postojanja mnogih kulturnih inicijativa. Pretpostavljam da većina populacije nikad nije imala priliku da dođe u dodir sa tako puno kulturnih stimulacija, jer kultura nije baš u samom centru društva – rekao je Markeđani, dodajući da je zbog toga važno ponuditi lajtmotiv posetiocima, uz zajedničku nit svih događaja, kako bi ih lakše ispratili i doživeli na pravi način.

Jedna od izložbi nedelje vizuelne umetnosti je i ona posvećena jednom od najvećih srpskih slikara, Vladimiru Veličkoviću, koja je pratila predstavljanje monografije Vladimir Veličković – Peinture / Paintings / 1966 – 2019 čiji tekst je pisala Lidia Haramburg, članica Francuske Akademije umetnosti. Ona je na otvaranju izložbe, koju je osmislio umetnikov sin Vuk Veličković, rekla da se pred veličinom njegovog dela brišu nacionalnosti:

– Veličković je bio jedan od velikih srpskih slikara, ali on je došao u Francusku i on je nas usvojio kao što smo mi usvojili njega. To je jedan izuzetno veliki slikar i vrsni crtač, gde mislim da se nacionalnosti prosto brišu pred veličinom njegovog dela. Ja kad stojim pred njegovim delima, osim ogromnog zadovoljstva koje osećam, ono što mi pada na pamet je da je on veliki humanista i da nam njegovo delo mnogo govori o čoveku i šta je sve čovek – rekla je Lidia Haramburg pričajući o ovom umetniku koji je stvarajuću u Parizu spajao kulture, što misli i o Novom Sadu, koji je, kako je rekla, oblikovan kroz prisustvo mnogih kultura.

Nedelja primenjene umetnosti

Kao jedan od simbola Novog Sada, i SPENS je ugostio Kaleidoskop u nedelji primenjene umetnosti. Centralni događaj je u ovom prostoru bio Dizajn paviljon, koji se održao treću put. U organizaciji evropskog projekta ReCulture i PDP konferencije, Dizaj paviljon je predstavio preko 200 eksponata najbolje evropske i regionalne dizajn prakse u sektoru kulture. Od postera, preko publikacija do drugih grafičkih materijala ova nesvakidašnja izložba se stopila sa modernističkom arhitekturom SPENS-a, a tako smatra i predstavnik domaće dizajn scene, koji je i sam bio učesnik na izložbi i PDP konferenciji, Slavimir Stojanović Futro:

Ova postavka je potpuno i fantastično sinhronizovana sa enterijerom, koji je, blago rečeno, retro, ali ima u sebi neki socrealistički glamur, koji je prisutan. Onda su ljudi, koji su radili postavku ove izložbe, vrlo pametno izabrali način na koji će je postaviti. I sama izložba ima retro osećaj u sebi, a ovi radovi koji su okačeni dobijaju jedan novi karakter, novu vrednost, kakvu nisu imali na drugim izložbama.

 

Kada dođe u Novi Sad, on svaki put ostane pun utisaka:

– Ja se svaki put oduševim kada dođem u Novi Sad. Svaki put PDP samog sebe prevazilazi. Ekipa koja to radi je definitivno srčana. Ekipa posvećenih pojedinaca koji vide da pionirska dužnost koju obavljaju ima smisla na duže staze. Stvarno sam ponosam da sam u takvoj zemlji gde ovako nešto postoji – rekao je Futro, dodajući da je za njega to bilo jedno fantastično iskustvo.

Arhitekta i osnivač iCP instituta iz Beča Volfgang Fil, koji je u okviru PDP konferencije imao predavanje, ali i panel diskusiju zajedno sa Stojanovićem, istakao je koliko je važno imati otvorenu kulturu:

Spens je neverovatan. Volim ovu zgradu. Tu su sportske aktivnosti pored kulturne izložbe, pored neke diskusije, koja je pored bioskopa, ili pored poslovnog prostora, i pored kafea. Veoma lep spoj u jednoj zgradi, koja je modernistička, što je moj omiljeni period arhitekture. Mislim da tako i treba da promovišemo kulturu, kao nešto što se tiče svakoga u društvu. Mislim da kultura mora biti mnogo više inkluzivna, kako bi se više ljudi zainteresovano za nju. To se obično dešava izvan muzeja – rekao je Fil.

Volfgang Fil na Dizajn paviljonu u SPENS-u.

– Neki muzeji su i dalje na nekin način hramovi, sveta mesta, gde bi samo dobrostojeći trebali da idu. Treba da bude potpuno suprotno. Svako ima pravo na malo kulture, i mislim da se korišćenjem ovakvih mesta to i dešava. Ljudi se gotovo slučajno izlažu kulturi, i tako će vremenom i da se zainteresuju za nju. Mislim da je fantastično aktivirati zgrade poput ove kroz kulturne događaje.

Nedelja arhitekture

Nedlju arhitekture je obeležila izložba ženskog arhitektonskog stvaralaštva Višeslojnost. U organizaciji Ženskog arhitektonskog društva i Arhitektona predstavljeno je više od 100 arhitektkinja koje su svoju struku isprepletale sa drugim oblsatima poput mode, dizajna, enterijera, muzike, medija, slikarstva, programiranja, i dr.

Kao karakteristiku arhitekture, višeslojnost se sagledava na više stupnjeva, od funcionalnog, preko konstruktivnog, do estetskog. Takođe, umesto jednoobraznog arhitekte, današnju arhitekturu stvaraju različite osobe, sa ženama kao najistaknutijim predstavnicama drugačije strane struke.

Nedelja književnosti

Smeštena većim delom izvan grada, nedelja književnosti je Podgrađu Petrovaradinske tvrđave donela pisanu i govorenu reč, stare i nove književnike, a posetiocima je pružila šansu da međusobno razmene knjige, pogledaju predstave i istraže ovaj prostor koji je na svakom ćošku krio novo iznenađenje iz sveta književnosti u okviru festivala Podgrađe Booktown.

Jedno od najvećih imena, muzičar, tekstopisac, pesnik, jedriličar, Rambo Amadeus, obogatio je Kaleidoskop kulture svojom Večeri glomazne poezij, na kojoj je čitao, recitovao, prepričavao najglomaznije tekstove uz pratnju klavira i kontrabasa. Kao neko ko se više bavi govorenom rečju Rambo je zadovoljan što je književnost izašla na ulice pred ljude:

– Ako neće Muhamed bregu, hoće breg Muhamedu. Ljudi su se odvikli od čitanja. Međutim, primetio sam da mlade generacije slušaju audio knjige tako da govorenje književnosti doživljava svoj procvat – rekao je on, a komentarišući titulu Evropske prestonice kulture koju će Novi Sad imati sledeće godine Rambo Amadeus je rekao da je njemu Novi Sad već prestonica kulture.

Rambo Amadeus pred nastup.

Jedan od mlađih predstavnika nedelje književnosti je i novosadsko dramaturg i pisac, Filip Grujuć. On je za dramu Ne pre 4:30 niti posle 5:00 dobio Sterijinu nagradu, pored dugih nagrada i nominacija na velikim festivalima u zemlji. Zadovoljan što je mogao da neposredno komunicira sa publikom, on priznaje da ne voli klasične književne večeri:

– Mislim da je strava da knjiga i pisana reč izađu pred publiku. Nikada nisam bio fan da promovišem rad po bibliotekama, jer tu nemam šta da radim. Dok sedim, ljudi me slušaju, umorni su, toplo im je. Sve promocije koje sam imao sam imao u kafićima i za mene je to način na koji najbolje komuiciram.

Osvrćuči se ka programu nedelje književnosti (koji je stojao iza njega) on je u nekoliko rečenica objasnio zašto mu se takav koncept sviđa:

– Ovde imamo šest događaja u isto vreme. To je nekako lepo, kada [književnost] izlazi iz okvira, kada ljudi mogu da idu od mesta do mesta, od kafića do kafića, od prostora do prostora, i gde god uđu, tu neko čita. Uvek se ugledamo na ljude koji su na bini. Ukoliko su ljudi na bini ti koji čitaju nama nešto, mi ćemo poželeti da budemo kao ti ljudi i da čitamo nešto.

Odbrojavanje je počelo

Kada se četvrti Kaleidoskop kulture završio 8. oktobra, odbrojavanje do dana kada će Novi Sad preuzeti titulu Evropske prestonice kulture je uveliko počelo, a program se odveć priprema. Kaleidoskop je poslužio kao uvod u to šta čeka Novosađane naredne godine, približivši im kulturu, praktično je stavljajući na ulicu, da bude tu za sve, oslikavajući na pravi način kulturu zajedništva.
 

Foto: Vladimir Veličković, Uroš Dožić