Reinterpretacija evropskog nasleđa: Nasuprot vetru – odgovor na slet

Znamo šta je slet značio za bivšu državu i koliko je masovan bio ovaj događaj – a da li ste znali da ćemo u ovogodišnjoj Evropskoj prestonici kulture imati priliku da ga vidimo opet, ali u jednom drugačijem kontekstu? Nasuprot vetru – odgovor na slet, naziv je događaja koji će obeležiti otvaranje, petog po redu, Kaleidoskopa kulture u Novom Sadu i uz više od stotinu mladih izvođača preispitati evropsko kulturno nasleđe. Sa idejom da svi, uprkos razlikama, možemo da plešemo zajedno u nekom drugačijem sletu, grupa inostranih umetnika, u saradnji sa Pozorištem mladih i Fondacijom Novi Sad – Evropska prestonica kulture, priređuje tradicionalni događaj u novom ruhu. Kultura zajedništva koju simboliše petonedeljni program Kaleidoskopa kulture, dobija svoju afirmaciju upravo održavanjem jednog modernog sleta, koji otvara pitanje šta za nas danas znači zajedništvo.

 

Dan mladosti se svakog 25. maja obeležavao širom bivše Jugoslavije – poslednji za Titovog života je održan 1979, da bi manifestacija održala tradiciju sve do 1987. godine, kada pamtimo poslednju proslavu. Učešće na ovoj manifestaciji bilo je od velikog značaja za jugoslovensku omladinu, koja je revnosno prenosila čuvenu Štafetu mladosti, sa ciljem da na rođendan čuvenog jugoslovenskog predsednika bude lično njemu uručena, kao simbol bratstva i jedinstva. Desetine hiljada omladinaca bilo je angažovano ovim povodom, što je za neke od njih bila velika čast, a za neke, naravno, i prilika da se eskiviraju dosadni časovi u školi. Centralni događaj Dana mladosti tradicionalno je bio organizovan na beogradskom stadionu JNA, gde su hiljade pionira, omladinaca i pripadnika svih redova vojske i mornarice izvodili slet.

Ideja o organizaciji sleta potekla je davne 1945. godine u Kragujevcu, kada su predstavnici Odeljenja za sport i fiskulturu osmislili masovno štafetno trčanje širom Jugoslavije. Tradicija sleta, pak, zalazi i nešto dalje – iz vremena kada su u Kraljevini Jugoslaviji između dva svetska rata formirana Sokolska društva, a omladinci takođe nosili štafete.

Za Dan mladosti su, kao uostalom i za samog Tita, vezana oprečna mišljenja. Negde se Titov rođendan (koji je, doduše, zapravo bio 7, a ne 25. maja) i dan-danas obeležava, pa tako u Muzeju Jugoslavije u Beogradu na ovaj dan često možemo prisustvovati matineu, edukacijama, radionicama, izložbama i drugim sadržajima koji na inovativan način podsećaju generacije koje se ovog vremena sećaju, ali i donose nova znanja mlađima. Slično tome, Evropska prestonica kulture u godini titule predstavlja slet na kojem je radila grupa austrijskih, holadnskih, nemačkih, afričkih i domaćih umetnika, kao projekat koji će revidirati prošlost i doneti njeno novo viđenje.

Kako nakon poslednjeg sleta niko više nije znao kako se to pleše zajedno, zajedništvo ulazi u krizu, a sve ostalo postaje (tragična) istorija, Novi Sad ove godine pokazuje da za destrukciju više ne sme da bude mesta. Nasuprot vetru – odgovor na slet daje svoj pokušaj otkrivanja kako se to opet pleše i kako se ostvaruje zajedništvo kroz nekadašnji simbol jedinstva, na koje smo i sami davno zaboravili. Sama lokacija održavanja događaja, više je nego simbolična. Distrikt u nekadašnjoj industrijskoj zoni grada bio je prostor gde se u 20. veku razvijala naša industrija, mesto koje je okupljalo radnike i proizvođače iz raznih krajeva Evrope i koji je, sam po sebi, ostao jedan od simbola novosadskog razvoja.

Pripreme za ovaj događaj na otvaranju Kaleidoskopa kulture trajale su više od pola godine, sa ukupno 580 mladih Novosađana i Novosađanki, uz četiri koreografa i četiri rediteljke, dok će finalno izvođenje predstaviti 110 mladih uz podršku glumačkog ansambla Pozorišta mladih. Svi oni dali su umetnički odgovor na pitanje šta želimo, a šta ne, da li znamo čemu težimo, šta bismo želeli da možemo promeniti u prošlosti, a kako vidimo budućnost. Ovaj jedinstveni slet savremenog doba razotkriva potrebe današnje omladine, ali i svih generacija, a koji se tiču odnosa u savremenom društvu i osećaja zajedništva kojem se teži u budućnosti.

ZID teatar iz Amsterdama, Fundus teatar iz Hamburga, udruženje RingRing iz Beograda i Viva dance akademija iz Novog Sada, uz novosadske škole i kulturno-umetnička društva, podržani od strane Gete instituta, Ambasade Kraljevine Holandije i Austrijskog kulturnog foruma, učestvovali su impozantnoj realizaciji ovog događaja.

Od 1. do 3. septembra pridružite se reinterpretaciji 20-vekovnog kulturnog, socijalnog, ali i sportskog nasleđa i budite deo otvaranja Kaleidoskopa kulture, koje će biti održano od 1. do 4. septembra u Distriktu.

Autorka: Leona Pap

Foto: Promo/Epk

Povezani članci